This broken soul is still breathing...

If you want a rainbow, you have to put up with rain.

Violet Indigo Blue Green Orange Red

Čovek srednjih godina.

Nizak, proćelav,  kao šablonom iscrtan sa ostatkom muškaraca njegovih godina.
To veče je sve bilo tako obično.

Obična kafa sa mlekom koju je uvek pio u 7, obične cigarete koje  bi obično uvek pušio u to doba dana, obične papuče koje bi nosio po kući.
Kao što rekoh sve potpuno obično.
Na drugom kraju sobe njegov najobičniji mačak, skupio se na postolju pored peći i plovi u poljima svoje uobičajene nirvane. Hari ga pogleda na par sekundi sa nekim strahom i gađenjem istovremeno, donja vilica mu se malo nabora i zaškilji na levo oko.
Pomislio Hari- život bi bio tako jednostavniji da sam ja ovaj moj matori, kilavi mačak zar ne?
Sve što bi mi trebalo u ovom jebenom decembru bi bila toplota peći i parče mesa sumnjivog kvaliteta.
Doduše, morao bih da zavisim od drugih, ali koliko je to loše?
Sećam se da dok sam zavisio od roditelja, da je to ujedno bio i najopušteniji deo moga života.

Hari zategnu malo jače svoj bade mantil i vrati glavu na hladni prozor.
Pogledaj onog matorog Dženkinsa, mlati se oko neke bedne plate da bi sve to na kraju dao svojim debelim nesposobnim sinovima koji mu nikada neće vratiti.
Sage se i spusti levu ruku do poda i zgrabi cigarete.
Izvadi upaljač koji je danas kupio u lokalnoj prodavnici i zgrozi se od kičeraja na omotu upaljača. Neka jeftina božićna svetla i polugola deda Mrazica.
-Ko pravi ove slike uopšte?
Zapali cigaretu i spusti upaljač na pod, kako perifernim vidom ne bi izazivao gađenje u njemu.
Uvuče prvi dim koji je obično uvek teži i odvratniji od ostalih.
Podiže prozor do pola i pljunu,
Zatvori prozor i strese se na kratko od hladnoće koju je večeras posebno obgrlio smog.
Pomisli kako bi trebao da živi na selu.
Zatim zamisli sliku sebe kako vuče seno i muze krave i govori sa ljudima i tako otera tu glupavu ideju iz glave.
Ustade, prohoda par koraka do gramofona i pusti ploču od Will Jonesa i Maraje Scream i vrati se na svoje mesto, koje je već dobro zagrijano.
Ugasi cigaretu i uze gutljaj kafe koja se ohladila.
Pesma je počela, ženski vokal sa tankim i senzualnim tonovima pomešan sa dubokim muževnim muškim vokalom.
Hari odjednom oseti žiganje u grudima.
Pomislio je kako je to neki prolazni bol koji ga je često posećivao ovih dana.
Udahnu duboko i pođe da izdahne kada shvati da ga nešto sprečava da diše.
Zavuče ruku pod bademantil i poče da se štipa oko srca.
Odjednom je osetio kako je zavezan negde i kako mu glava počinje da plavi.
Pogleda u plafon i pomisli-zidovi padaju na mene.
Hari se sruši na pod.
Šolja kafe se prosu.
Njegov mačak ustade, pomirisa ga, mjauknu dva puta i ode nazad na svoje mesto.
Obične kapljice kafe su plesale. pikavci iz obične pepeljare su postali živi.
Obični sivi sneg je padao.
Bilo je to jedno obično veče za Harija.